 |
|
|
Penjanje je, po svojoj prirodi, potencijalno opasna aktivnost. Suština penjačkog iskustva jest u donošenju odluka: koje osiguranje upotrijebiti, koje smjerove penjati, kojoj informaciji vjerovati. više
|
|
|
|
Počelo je počelo!
From: Marko Velic - [email protected]
Date: Wed, 15 Sep 2010 14:53:49 +0200
Da, počelo je. I sad nema natrag - što bi rekao naš su-tečajac Goran.
Ma kakvo odustajanje! Ono što smo vidjeli prvi vikend je i više nego
motivirajuće za nas mlade wannabe alpiniste. Prvi dan - Okić, drugi
dan - Gorsko zrcalo. No krenimo redom.
Prvi dan - Okić
Okupili smo se u subotu kod onog supermarketa od onog supertajkuna,
popili kavicu i krenuli uskim vijugavim cesticama do tog malog
simpatičnog brdašca. Učenje i ponavljanje čvorova, abseil, nešto malo
penjanja, sramežljivo upoznavanje i grah s kobasicom obilježili su
prvi dan. Mnogo novih informacija i iskustava i dan je proletio za
tren.
Drugi dan - Gorsko zrcalo
Drugi dan, Gorsko zrcalo, ukratko - spektakl. Spektakl novih i
korisnih alpinističkih tehnika i čekanja na red. Zaista smo mnogo
naučili, od penjanja po užetu (prusiciranje), tehničkog penjanja
pomoću stremena (one male lojtrice koje nitko ranije nije shvaćao
ozbiljno), tehnika za izvlačenje unesrećenog penjača (sv. Bernard),
beskonačnog ponavljanja čvorova, zihranja sa štanda do ponavljanja
abseila i varijante "Dilfer abseil" - ovog puta s veće visine, a bilo
je tu i trešnje koljena na samom zrcalu. No dobro, polako se svi
oslobađaju straha od visine, a Gorsko zrcalo je kao stvoreno za to.
Također, naučili smo i kolika je opasnost od pada kamena s visine.
Jedan koji se odronio je u silini pada oštetio uže koje je potom
postalo neupotrebljivo za daljnje penjanje. Ne želite da Vam se to
dogodi usred penjanja smjera kada imate samo jedno uže. Dakle, naučili
smo i da treba paziti da se nepotrebno ne trusi kamenje te smo
shvatili koliko ja važnost nošenja kacige u blizini stijene. Isto
tako, naučili smo da kod "Dilfer" abseila nije loše imati majicu s
kragnom. Nastalo je tu i malo pomutnje oko opreme, no nadam se da je
na kraju ipak sve pronađeno.
Kako smo si svi nakon prvog dana pozaboravljali imena, instruktori su
pripremili "tejp" koji smo lijepili na kacige i napisali si
imena/prezimena ili nadimke. Da, imamo jednog Slovenca ;). Tu je bio i
roštilj. S vrha Gorskog zrcala mogle su se čuti jadikovke poput:
"Mokro je!", "Neće gorit", ali i dobacivanja od strane onih gore: "Oće
li to?", "Nešto vam je mala vatra!"... Na kraju ipak, Pado i Toni su
uspješno "užicali" nešto drva u selu ispod, a stigle su i pive. Od
mesa je na kraju napornog radnog dana bio bolji jedino luk.
Čemu služe tečajci?
Drugi dan dao je i odgovore na neka naizgled neočekivana pitanja.
Poput onog "Čemu služe tečajci?". Pa naravno, pospremanju užeta i
čišćenju gradela. A obzirom i da redovito stanu na uže red je da plate
i pivo (vidi sliku). Prošlogodišnji tečajci pokušavali su nas uplašiti
sa Alpama koje su na rasporedu sljedećeg vikenda no baš nas briga -
penjemo dalje!
sv bernardo.jpg
Tko je duzan pivu.jpg
gore dole.jpg
i zihram ti ja tako.jpg
only way is up.jpg
drustvo je na okupu.jpg
created by: zeljeznicar @ 2010-09-15 14:56:02
|
|
|
|
|
